drone gslp obezbejenje

Više od stotinu ljudi u Srbiji dobilo je potvrdu o osposobljenosti za upravljanje bespilotnim letelicama-dronovima.

Do sada je evidentirano između 100 i 200 tih letelica, od kojih se veliki broj njih koristi u privredne svrhe, potvrdio je član tima Direktorata civilnog vazduhoplovstva za bespilotne letelice Bojan Cvetičanin.
Cvetičanin ističe da svako slobodno može da kupi bespilotnu letelicu, ali dronovi mogu da se koriste, ukoliko se to usaglasi s važećimpropisima.
Onaj ko želi legalno da upravlja dronom, mora da položi ispit, koji se bazira na odgovornosti korisnika i Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima. Kada se taj teorijski ispit položi, dobija se potvrda o osposobljenosti za upravljanje dronom. Po Pravilniku, operater drona na zemlji dužan je da uvek bude dostupan službi kontrole letenja, odnosno da mu je uključen mobilni telefon.Sve što je rađeno u Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima, kaže Cvetičanin, urađeno je tako da se uzmu u obzir rizici koji se javljaju, najgori scenariji i da je bitan aspekt zaštita vazdušnog saobraćaja, pošto, kako ocenjuje, dronovi brzo napreduju, ima ih koji lete brže od 100 kilometara na sat, teži su od 20 kilograma, imaju male mlazne motore ili slično.

Cvetičanin navodi i da je tokom prošle godine bilo više od 1.000 zahteva za alokaciju vazdušnog prostora i posebno naglašava da je odobravanje bilo kakvog snimanja iz vazduha u isključivoj nadležnosti Ministarstva odbrane, od koga se mora tražiti saglasnost kada god postoji želja za snimanjem iz vazdušnog prostora.
Potrebno je razgraničiti dronove, u zavisnosti od načina, svrhe za koju se koriste, pa tako postoje mali bespilotni vazduhoplovi do 20 kg, koji se koriste isključivo za sport, rekreaciju i razonodu, bez komercijalne delatnosti, a da se ostali bespilotni vazduhoplovi primenjuju u neke privredne svrhe, uz finansijsku nadoknadu.
Bitno je pomenuti, ističe Cvetičanin, da se mora nabaviti i osiguranje od odgovornosti, ukoliko se dron koristi u privredne svrhe, a da se svakako dron ne sme dizati bliže od 500 metara od određenih državnih institucija, što podrazumeva škole, kasarne, bolnice, policijske stanice, energetska postrojenja, kaznene ustanove i da je jedino izuzetak ukoliko se radi uz odobrenje, ili za račun neke ustanove.
 
LEGALNIH KORISNIKA 99 ODSTO
Cvetičanin kaže i da većina vlasnika registrovanih dronova (oko 99 odsto) ne samo da traže alokaciju vazdušnog prostora, nego su prošli kroz kompletan proces odobravanja, upisali dron u evidenciju, platili osiguranje. Njihova namera nije da na nelegalan način koriste svoj vazduhoplov, nego da ga koriste u legalnim okvirima.
Međutim, Cvetičanin naglašava da postoje građani koji na nesavestan način i protivno zakonu koriste svoj bespilotni vazduhoplov, što ističe, predstavlja bezbednosni rizik, kako za vazdušni saobraćaj, tako i za građane na zemlji.
Cvetičanin kaže da se i dalje na evropskom nivou radi na izradi ujednačenog propisa koji bi svim državama uskladio pristup toj materiji i da se i dalje vodi debata gde je granica između igračke i bespilotnog vazduhoplova.
 
KAZNE ZA NEOVLAŠĆENO ILI NEPRIJAVLJENO UPRAVLJANJE DRONOM
Tehničke karakteristike dronova omogućuju velike visine leta i veliku udaljenost od operatera, navodi Bojan Cvetičanin, ali dodaje da je Pravilnikom predviđeno da prostor odobren za korišćenje iznosi 500 metara u prečniku od operatera na zemlji, a da je maksimalna predviđena visina leta drona 100 metara.
Prema njegovim rečima, kazne za neovlašćeno ili neprijavljeno upravljanje dronom postoje, definisane su, i to je prekršajna odgovornost, dok, ukoliko se nesavesnim upravljanjem izazove još neka posledica, poput povrede ili smrti, onda je operater predmet i krivičnog zakona.
 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.